Što više faktora rizika imate, postoji veći rizik za obolevanje i umiranje od bolesti srca i krvnih sudova. Za svaki od faktora rizika postoje idealne vrednosti, koje su predstavljene tzv.“šifrom zdravlja“. Ako živite po“ šifri zdravlja“, možete produžiti život 3-10 godina.

0 - PUŠENJE
U Srbiji više od trećine stanovnika svakodnevnio ili povremeno puši dok je dve trećine izloženo duvanskom dimu, kod kuće i na radnom mestu. Svest o štetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje ima jedva nešto više od polovine stanovništva. Ukoliko prestanete da pušite, vaš rizik će se smanjiti od 50%-70%. Prestankom pušenja poboljšavate ne samo svoje zdravlje već i zdravlje ljudi oko vas.

3 - FIZIČKA AKTIVNOST (3km ili 30min dnevno pet dana nedeljno)
Dve trećine stanovnika Srbije slobodno vreme provodi fizički neaktivno, dok samo četvrtina stanovnika vežba tri puta nedeljno. Trećina zaposlenih bavi se poslom koji ne zahteva fizičku aktivnost.
Ukoliko počnete redovno da vežbate, možete smanjiti rizik za 30%.

5 – ISHRANA (5 porcija voća i povrća dnevno)
Sveže povrće i voće konzumira svakodnevno samo polovina stanovnika Srbije, a isto toliko ljudi jede ribu manje od jednom nedeljno. Svaki peti odrasli stanovnik Srbije nije razmišljao o izboru načina ishrane i nikad nije razmišljao o zdravlju.
Preporučuje se smanjenje unosa zasićenih masti, šećera, soli (<5gr dnevno) i alkohola (<100gr nedeljno), sa fokusom na uzimanje integralnih žitarica, povrća, voća, ribe i živinskog  mesa, uz izbegavanje transmasti-margarina.

140 - HIPERTENZIJA: Krvni pritisak treba da bude <140/90mmHg
Skoro polovina odraslih stanovnika Srbije ima povišen krvni pritisak ili se leči od visokog krvnog pritiska. Tek svaka treća osoba sa povišenim krvnim pritiskom zna za svoju bolest, dok samo polovina uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska.
Maksimalna vrednost gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska za zdrave ljude iznosi <140 mmHg, dok za osobe sa višim rizikom za nastanak bolesti srca iznosi <130 mmHg. Ukoliko krvni pritisak snizite za samo 5-6 mmHg, smanjićete vaš rizik za preko 40%.

5 - UKUPNI HOLESTEROL (formula za bolesne је 4)
Optimalan nivo ukupnog holesterola u krvi zdravih osoba je <5 mmol/L, dok je za osobe sa višim rizikom <4 mmol/L, HDL >1,1 za muškarce a >1,3 za žene, trigliceridi <1,7mmol/l. Ukoliko snizite nivo holesterola za 10%, smanjićete vaš rizik za 20-30%.

3 - LOŠ HOLESTEROL (formula za „bolesne“ је 2)
Optimalan nivo lošeg holesterola u krvi (LDL holesterol) kod zdravih osoba je <3 mmol/L, dok je za osobe sa višim rizikom <2 mmol/L (za osobe sa veoma visokim rizikom ili već obolele je <1,4).
Non-HDL holesterol (ukupni-HDL) treba da bude <3,4 a za visokorizične <2,2mmol/l.

0 - GOJAZNOST I ŠEĆERNA BOLEST
Samo trećina stanovnika Srbije je normalno uhranjena, dok svaka druga osoba ima prekomernu težinu. Gojazne osobe žive kraće od normalno uhranjenih. Gojaznost je faktor rizika za dijabetes a dijabetes za kardiovaskularne bolesti. Ako smanjite telesnu težinu za 10% smanjićete vaš faktor rizika za 30%.
Idealna telesna masa je 20-25kg/m2 (TM/TV2), obim struka <94cm za muškarce i <80cm za žene. Glikemija treba da bude <5,7mmol/l, HgA1c <6,0% a kod dijabetičara <7,0%.

PREVENCIJA SRČANOG I MOŽDANOG INFARKTA

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u svetu, zbog čega je neophodno proceniti desetogodišnji rizik od pojave ovih bolesti, pre svega srčanog i moždanog udara. Rizik se izračunava unošenjem, u specijalni kalkulator, podataka o uzrastu, polu, non-HDL holesterolu, sistolnom pritisku i pušenju.

Prema preporukama, kod osoba sa 10-godišnjim rizikom ≥7,5-10-15% (<50, 50-69,>70god), pored fizičke aktivnosti  i zdrave ishrane, potrebno je uvodjenje hipolipemijskih lekova-statina, radi redukcije rizika. Statini u visokoj dozi su neophodni kod osoba koje već imaju ispoljeno oboljenje, porodičnu hiperlipidemiju ili dijabet, uz uvodjenje i drugih lekova po potrebi (ezetimib, PCSK9inh).  Njihova korist višestruko nadmašuje potencijalna i retka neželjena dejstva, zbog čega je veoma važno ne smanjivati dozu niti obustavljati uzimanje leka po postizanju ciljne vrednosti. O kalkulaciji ukupnog desetogodišnjeg rizika, započinjanju terapije, izboru i potrebnoj dozi leka, kao i o kontroli drugih faktora rizika, treba se posavetovati sa svojim kardiologom.